|
TRANSPLANTACIJA KOD DECE
Transplantacija je najbolja terapija za sve pacijente sa zadnjim stadijumom bubrežne bolesti, pogotovu za decu dajući im drugu šansu da odrastu kao ljudska bića. Ona im omogućava nesmetan rast i razvoj. Zdrav bubreg deca mogu dobiti od živog davaoca ( to je uglavnom srodnik - roditelj ili bliski rođak) ili od kadavera ( moždano mrtve osobe). Ako dete ne može da dobije bubreg od rođaka onda se stavlja na listu čekanja za transplantaciju. Kada se pojavi bubreg od kadavera presudni kriterijum za dobijanje organa je test podudarnosti kojim se utvrđuje da li se poklapa tkivo davaoca sa tkivom primaoca organa. Detetu se može presaditi bubreg već u uzrastu od 2 godine. Po obavljenoj transplantaciji dete mora da uzima brojne lekove koji pomažu da njegov organizam prihvati tuđi organ. Zato je važno da bude kompletno zdravo pred transplantaciju. Vremenom se terapija svodi na nekolicinu neophodnih lekova koji omogućavaju normalan rad presađenog bubrega. Lekovi kojima je zadatak da zavaraju imuni sistem da ne bi odbacio novi organ nazivaju se imunosupresivi. Posttransplantacioni period je stresan kako za dete tako i za porodicu. Prvo se pojavljuju fizički efekti imunosupresivne terapije - povećanje telesne težine i pojačana maljavost. Zatim dete ne može odmah da jede i pije ono što želi, mora da pije mnogo vode, uzima brojnu terapiju tačno u minut, meri koliko je popilo i izmokrilo, često proverava krvni pritisak... Potrebe za boravkom u bolnici su češće. Zato deca i roditelji mogu pokazivati razočarenje i sumnju u opravdanost operacije. Međutim, ovaj period kod većine pacijenata traje kratko i zavisi koliko je organizmu potrebno da se prilagodi novom organu. Opšti utisak većine malih i onih malo starijih pacijenata je da su tek posle transplantacije počeli da uživaju u svakodnevnom životu.
|
|
