TRANSPLANTACIJA KOD ODRASLIH

Najbolji i najjeftiniji način lečenja kod poslednje faze bubrežne bolesti je transplantacija.

Šta je transplantacija?

To je presađivanje organa: organ koji više ne radi hirurškim putem se zamenjuje drugim, zdravim organom. To je jedini način da se pojedinim ljudima produži život. U svetu je ovaj način lečenja mnogo zastupljeniji nego u Srbiji. Uspešno se presađuju srce, srčani zalisci, jetra, bubreg, pankreas, pluća, tanko crevo, rožnjače, kosti, tetive, koža, materica, koštana srž, matične ćelije..

Organi za presađivanje se mogu dobiti od žive osobe (živog donora) i od moždano mrtve osobe (kadavera). Živi donori mogu dati jedan od parnih organa ili deo nekog organa ili tkiva. Živi donori su uglavnom srodnici ili prijatelji čija se krv poklapa sa primaocem organa. Živi donor može dati bubreg, matericu, deo pluća, jetre, pankreasa ili creva. Od kadavera se mogu  uzimati svi  organi osim tkiva i reproduktivnih organa.

Gde se rade transplantacije u Srbiji?

•  Beograd: u Kliničkom centru Srbije rade se transplantacije bubrega, jetre i srca
   na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) transplantiraju se bubrezi, jetra i koštana  srž
   na Institutu za hematologiju transplantira se koštana srž
   u Univerzitetskoj dečjoj klinici deci i adolescentima se uspešno transplantiraju bubrezi
   u Institutu za majku i dete “ dr Vukan Čupić” deci se transplantira koštana srž  
   na Očnoj klinici se transplantiraju rožnjače      
                             
•  Novi Sad: u Kliničkom centru Novi Sad transplantiraju se bubrezi i jetra,
•  Niš: Klinički centar Niš uspešno obavlja transplantaciju bubrega
•  Transplantacije srca su do pre sedam godina rađene na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu i u Sremskoj Kamenici.

Kako se radi transplantacija bubrega?

Sam proces transplantacije bubrega počinje onda kada nefrolog predloži ovu vrstu lečenja na osnovu dijagnoze bubrežne bolesti i opšteg zdravstvenog stanja osobe koja će organ primiti. Zatim se u saradnji sa pacijentom odlučuje ko će biti davalac organa. To obično bude bliski rođak, zbog podudarnosti  tkiva koja je presudna za uspešnu transplantaciju.

Međutim, postoje bolesti bubrega i stanja kod kojih transplantacija nije rešenje. Srećom u medicini  dolazi do primene novih metoda lečenja i ne treba gubiti nadu već verovati da će svako dobiti  šansu za izlečenje.

Prilikom samog čina transplantacije zdrav bubreg se postavlja obično sa desne strane napred, a njegovi krvni sudovi (arterije i vene) se spajaju sa krvnim sudovima primaoca

Slika preuzeta sa sajta kidney.niddk.nih.gov

Zajedno sa bubregom transplantira se i ureter koji sprovodi mokraću iz bubrega u bešiku.


Kakav je postoperacioni tok?

Oporavak posle transplantacije je individualan,  u proseku traje oko dve nedelje.

Pripreme, sam čin operacije kao i postoperativni tok predstavljaju rutinu jer se već godinama sa uspehom izvode. Šanse da   presađeni organ odmah posle operacije bude odbačen svedene su na minimum. Naravno, kao i kod drugih zahvata rizik uvek postoji, ali se komplikacije javljaju u zanemarljivo malom broju.

Organ nije dovoljno samo dobiti već ga treba i dobro čuvati. To znači da treba od prvog dana slušati savete lekara i uzimati redovno terapiju.  

S obzirom da je imuni sistem pacijenta sa presađenim bubregom „uspavan“ treba biti oprezan i voditi računa o svakoj promeni ili pojavi koje pre transplantacije nije bilo. Ako se primeti bilo kakvo odstupanje od normalnog treba odmah obavestiti transplantacioni tim koji će znati blagovremeno da reaguje.