Kakve vrste dijaliza postoje?

U upotrebi su dva tipa dijalize:

1.Hemodijaliza je procedura veštačkog čišćenja krvi kod koga se krv iz krvnog suda na ruci (arterija ili vena) prenosi do aparata odakle se pročišćena vraća u krvni sud. Protok krvi koji je potreban za ovaj postupak je suviše velik da bi vene  mogle da ga izdrže. Zato se hirurškim putem radi takozvana fistula  ojačava se vena za zahtevan proces transporta krvi iz tela, do aparata i nazad. Fistula (ili AV fistula) se obično radi na podlaktici ili nadlaktici jedne ruke.

Kada postoji kvalitetan vaskularni pristup tj formirana fistula postupak hemodijalize se izvodi na sledeći način: pacijentu se ulazi u fistulu sa 2 specijalne igle – jedna igla odvodi krv iz tela, a druga vraća pročišćenu krv u telo. Ova dva uboda ne treba da budu blizu da ne bi došlo do mešanja krvi. Krv iz tela odlazi do filtera na aparatu. U filteru se iz krvi odvajaju otpadne materije i višak vode. Iz filtera na jednu stranu odlazi pročišćena krv koja se vraća u telo, a na drugu otpad koji završava u kanalizaciji.

Hemodijaliza se može raditi u specijalizovanom centru za hemodijalizu (koji postoje u okviru zdravstvenih centara u svim većim mestima u Srbiji)  i kod kuće. Centri za hemodijalizu su posebni objekti koji su opremljeni mašinama za hemodijalizu, odgovarajućim materijalom za prečišćavanje vode za hemodijalizu (jer samo takva voda može da uđe u krvotok) i ostalom opremom za ovu namenu. Ovde pacijenti od doktora i medicinskog osoblja mogu da dobiju sva uputstva i informacije u vezi dijalize, ali i  savete u vezi ishrane i načina života.

Hemodijaliza se uglavnom izvodi tri puta nedeljno u centrima za dijalizu ( svaki drugi radni dan), a traje 4 sata (po potrebi i duže). Smene su ponedeljkom, sredom i petkom ili utorkom, četvrtkom i subotom.

Pre samog početka sa tretmanom hemodijalize određuje se telesna težina za svakog pacijenta ponaosob – to je takozvana poželjna težina - težina tela bez viška tečnosti. Pacijenti između dve dijalize treba da vode računa da ne unesu previše tečnosti. Dozvoljeni unos tečnosti je individualan i određuje se u dogovoru sa doktorom. Pred početak dijalize pacijenti se presvuku i izmere (da se izračuna koliko u telu ima viška tečnosti). Zatim idu do posebnog kreveta ili fotelje (po želji) gde će provesti narednih 4-5 sati. Područje oko fistule se temeljno očisti, ubace se igle i na aparatu odrede uslovi dijalize koji su individualni. Dijaliza traje 3h – 5h u zavisnosti od opšteg stanja pacijenta. Za to vreme sestre na dijalizi često mere krvni pritisak i regulišu uslove dijalize na aparatu da bi se obezbedila što kvalitetnija dijaliza (da se obezbedi odgovarajuće gubljenje otpada i vode iz tela pacijenta) I da bi se smanjili svi negativni efekti čišćenja krvi. Naravno, dijaliza se lakše podnosi ukoliko se pacijent pridržava proipisane dijete I unosa tečnosti. Tokom samog tretmana pacijenti mogu čitati, gledati TV, slušati muziku, spavati ili se baviti nečim drugim.

S obzirom da za relativno kratko vreme treba izbaciti iz tela svu vodu i otrove  nagomilane tokom prethodna dva dana, može doći do pojave određenih neprijatnih tegoba. Međutim, ako pacijent sledi uputstva  dobijena od doktora i nutricioniste (stručnjak koji se bavi pravilnom ishranom bolesnika) kako da žive sa dijalizom, sam tretman ne bi trebalo da izaziva veće neprijatnosti.

2. Peritoneumska dijaliza

Peritoneumska dijaliza koristi tečnost (mešavina glukoze i soli) koja se infuzijom unosi u trbušnu šupljinu (peritoneum) gde privlači otpadne materije iz tkiva. Tečnost se zatim izvlači iz tela zajedno sa otpadnim materijama i viškom vode.

U stomaku (peritoneum) pacijenta se ugrađuje silikonski kateter za dijalizu kroz koji tečnost ulazi u trbušnu duplju gde se vrši ispiranje preko crevnih zidova (koji deluju kao filter između tečnosti i krvotoka). Posle perioda zadržavanja tečnosti u trbuhu, ona se sa otpadnim materijama izbacuje kroz isti kateter van tela. Potrebno je uraditi nekoliko ovih ciklusa punjenja i pražnjenja peritoneuma da bi se postigli dobri rezultati i dijaliza bila uspešna.

Za razliku od hemodijalize Peritoneumska dijaliza zahteva aktivnu ulogu pacijenta tokom samog tretmana. Najvažnije je da pacijent održava čistom površinu stomaka oko katetera zbog sprečavanja infekcije.

Ova vrsta dijalize je bolje rešenje za decu koja idu u školu ili ljude čiji posao je dinamičan jer omogućava slobodu kretanja. Ciklusi punjenja i pražnjenja se mogu raditi tokom noći. Zatim, ishrana i unos tečnosti nisu tako ograničavajući kao kod hemodijalize.

Peritoneumska dijaliza je alternativa hemodijalizi. Primenjuje se kod pacijenata koji iz mnogih zdravstvenih i privatnih razloga ne mogu da koriste hemodijalizu. Za izvođenje peritonalne dijalize potrebna je dobra obučenost, a postoji povećan rizik od dobijanja kile i peritonitisa (zapaljenja trbušne maramice).

Pacijent se o vrsti dijalize odlučuje u dogovoru sa doktorom. O tome odlučuju lične sklonosti i sposobnosti, porodično okruženje i zdravstveno stanje pacijenta. Na primer pacijent koji ima problem sa venama pre će se odlučiti za peritonalnu dijalizu ili akonije sposoban da samostalno obavlja cikluse izmene dijalizne tečnosti  odlučiće se za hemodijalizu itd.

Šta se dešava na dijalizi?

Pacijent se presvlači. Oblači laganu odeću od prirodnih materijala sa gornjim delom koji se raskopčava; meri se da bi se odredili uslovi dijalize za taj dan; meri pritisak i udobno se smešta na krevet ili fotelju gde će provesti naredna četiri sata.

Dijaliza počinje podešavanjem aparata i povezivanjem dve linije sa vaskularnim pristupom. Na početku svake dijalize ulazi se sa dve igle u vaskularni pristup. Ako je reč o fistuli ili graftu mora se iglama probiti koža do pristupa. Ove igle su takozvanim linijama (mekanim cevčicama) povezane sa aparatom za dijalizu. Kod katetera se linije direktno povezuju sa kracima katetera koji su iznad kože. Krv se pod pritiskom pumpe na aparatu kreće kroz jednu liniju do aparata za dijalizu, a drugom se vraća. Na tom putu krv prolazi kroz dijalizator (često ga zovu veštački bubreg) gde se uklanjaju otrovi i suvišna voda. Taj otpad (ustvari urin) odlazi u kanalizaciju.

Tokom dijalize se mogu pojaviti neprijatne tegobe koje se mogu brzo eliminisati otkloniti. One mogu nastupiti ako je koncentracija otrova u krvi previsoka ili ako ima previše vode u krvi, ili ako pacijent ima neku infekciju. Pacijent je dužan da  prijavi bilo koju promenu koju oseti tokom dijalize da bi sprečio neke veće neprijatnosti kao što su: mučnina, bolovi u glavi,  ruci i telu, grčevi mišića ruku i nogu, gubitak svesti, naleti vreline, pacijent može povraćati ili imati konvulzije, osetiti gušenje i jako lupanje srca. Ove tegobe su očekivane, ali nisu pravilo.