Kada bubrezi prestanu sa radom pacijentu su na raspolaganju dva metoda lečenja: dijaliza i transplantacija.

DIJALIZA

Šta je dijaliza?

Dijaliza je veštačko čišćenje krvi. Telo svojim radom proizvodi otpad koji se taloži u krvi. Njega inače čiste bubrezi. Kada su zdravi sav nagomilani otpad i višak vode se iz tela se izbacuje putem urina (mokraće). Kada bubrezi prestnu da rade urin ostaje u krvi izazivajući stanje koje se zove uremija. Uremija obuhvata sve simptome i znake koji su posledica prestanka rada bubrega: osećaj stalnog umora i iscrpljenost, nesposobnost obavljanja rutinskih poslova, pospanost, dekoncentrisanost, grčevi mišića, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, krv u stolici, kratak dah, uporan svrab, žućkasta boja kože, bol u kostima, prelom kostiju bez uzroka, smanjen polni nagon i poremećeni mesečni ciklus kod žena. Ako se krv na vreme ne očisti može doći do  kome i smrti.

Da ne bi došlo do pojave uremije potrebno je preduzeti određene preventivne mere, a to su:
•  redovna kontrola kod izabranog lekara koji će utvrditi da li postoji bubrežno oboljenje  
•  ukoliko bubrežno oboljenje postoji, potrebno ga je sistematski lečiti  
•  pridržavanje propisane dijete i odgovarajućih higijenskih mera

Dijaliza kao postupak zamene bubrežne funkcije omogućava da ljudi prežive tj. da telo funkcioniše iako bubrezi ne rade. U Srbiji  oko 4.500 ljudi živi uz pomoć  dijalize.

Postoji pet stadijuma bubrežne bolesti.  Nefrolog (doktor koji leči bubrežne bolesti) određuje u kojoj je fazi bubrežna bolest na osnovu glomerularne filtracije (GFR). GFR govori u kojoj meri su bubrezi sposobni da očiste krv.

Kada je vreme za otpočinjanje dijalize?

Vreme za otpočinjanje dijalize određuje nefrolog na osnovu laboratorijskih analiza i opšteg stanja pacijenta.

Sa tretmanom dijalize se može početi:

• kada slab rad bubrega ometa normalno funkcionisanje  mozga (uremična encefalopatija)
• zbog upale srčane maramice (perikarditis)
• kada je kiselost krvi previsoka (acidoza)
• kada je visok nivo kalijuma u krvi (hiperkalemija)
• kada klirens kreatinina i nivo kreatinina i uree u krvi imaju visoke vrednosti
• kada se voda prekomerno zadržava  u telu onemogućavajući normalno funkcionisanje
• ako se pacijent oseća loše (mučnina, povraćanje, dekoncentrisanost, stalna “zadihanost”, bolovi u telu….)   
                                                                                              
Kreatinin je metabolit  koji nastaje radom mišića, a urea  metabolit koji je povezan sa dnevnim unosom proteina. Oni se izlučuju putem bubrega, a njihova povećana vrednost ukazuje na akutno ili hronično oboljenje bubrega.

Doktori se obično odlučuju za nešto ranije otpočinjanje sa tretmanom dijalize da bi se izbegle komplikacije opasne po život pacijenta.