BOLESTI BUBREGA
Kod dece

Mnogi su uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece. Bubrežna slabost (insuficijencija)  može biti akutna  ili  hronična.

Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Ova stanja se mogu uspešno izlečiti ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna funkcija više nikada ne bude kao pre. Neka od ovih stanja su hemolitički uremijski sindrom i nefrotski sindrom.

Nažalost uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega kod dece imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju. U većini slučajeva bolest se razvija polako, neopaženo oštećujući bubrežnu funkciju. To je zato što ovu bolest ne prate ni tegobe ni bol u fazama kada se može reagovati i usporiti napredovanje bolesti. Deca se ne žale ni na šta, živa su i vesela. Tek kada dođe do otoka kapaka, potkolenica ili zadihanosti pri najmanjem naporu, bled lik ili žuto prebojena koža, znači je bolest već uznapredovala.

U hronična oboljenja bubrega spadaju: uređeni poremećaji, blokiran protok urina irefluks, nasledne bolesti, glomerularne bolesti, sistemske bolesti.

Urođeni poremećaji su oni kada se bebe rađaju sa jednim bubregom ili sa oba, ali koja nisu normalno formirana (hronični nefritis,cistični bubrezi).

Blokiran protok urina i refluks (kada se urin vraća u bubreg) nastaju između bubrega i bešike. Kada je refluks blaži onda se bubrežna funkcija može duže sačuvati primenom medikamenata i nekih hirurških zahvata.

Nasledne bolesti su na pr. Policistični bubrezi koji oštećuju bubrežno tkivo.

Glomeluralne bolesti su one kod kojih iz nekog razloga dolazi do otkazivanja rada pojedinih  glomerula (tubula u bubregu koje filtriraju krv).

Sistemske bolesti kao što su dijabetes ili lupus. Dijabetes kao posledicu visokog nivia šećera u krvi posle izvesnog vremena oštećuje glomerule idovodi do trajnog propadanja bubrega. Kod lupusa imuni sistem je preterano aktivan i napada sopstvena tkiva, u pojedinim slučajevima ove bolesti  to je bubrežno tkivo. Dijabetes je vodeći uzrok propadanja bubrežne funkcije kod odraslih, dok kod dece to nije uzrok, jer su potrebne godine dijabetesa da se bubrežna bolest razvije. Međutim sve je više dece sa dijabetesom  tipa 2 koji se povezuje sa odraslima, pa se ova deca u budućnosti  vide kao potencijalni bubrežni bolesnici.

Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta su urođene i nasledne bolesti. Kod dece školskog uzrasta dominiraju nasledne i glomerulske bolesti  kao uzrok, dok su kod tinejdžera glomerulske najzastupljenije.

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) je sindrom koji nastaje kao posledica postepene i progresivne nemogućnosti bubrega da čisti krv od suvišne vode i otrova. Život sa hroničnom bubrežnom bolešću je težak i oganičavajući. Bolest je generalno česta i štetna, ali se može sprečiti i lečiti.

Učestalost
Danas u svetu postoji tiha epidemija hroničnih bolesti bubrega. 10% odrasle populacije ima neki oblik oštećenja bubrega. Nažalost i deca najmlađeg uzrasta boluju od ove bolesti.

Svake godine milioni u svetu prerano umru od kardiovaskularnih bolesti koje su povezane sa hroničnom bubrežnom slabošću (HBI).

Štetnost

Uobičajeni uzroci hronične slabosti bubrega su:
•    zapaljenske bolesti bubrega,
•    infekcije,
•    opstrukcije i poremećaji urinarnog trakta  
•    nasledni faktori (na pr. policistični bubrezi)

Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) i dijabetes su najčešći uzroci slabog rada bubrega  naročito kod starijih ljudi. Ovo su takođe najčešći uzroci kardiovaskularnih bolesti.

Prva posledica neotkrivene hronične slabosti bubrega je progresivan gubitak bubrežne funkcije koji dovodi do otkazivanja rada bubrega i neophodnog lečenja  dijalizom Ili transplantacijom .

Druga posledica je prerana smrt od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa bolešću bubrega. Ljudi sa bubrežnom bolešću  koji imaju privid da su zdravi  u velikom su riziku od prerane smrti zbog kardiovaskularnih bolesti (koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest, bolesti perifernih arterija i srčana insuficijencija) iako se kod njih nikada ne razvije insuficijencija bubrega.

Lečenje
Detekcija: Oboljenje bubrega može se rano otkriti jednostavnim laboratorijskim testovima koji se rade na malom uzorku krvi i urina. Većina osoba sa ranim fazama hronične bubrežne bolesti je nedijagnostifikovan. Rano otkrivanje oštećenja bubrega je vrlo važno jer omogućava odgovarajuće lečenje da bi se sprečile ozbiljnije komplikacije kao što su  kardiovaskularne bolesti i dijaliza.

Skrining mora biti prioritet za sve one ljude kod kojih  postoji rizik od oboljenja bubrega i to:

Pacijenti sa dijabetesom i hipertenzijom
Pušači i gojazni pojedinci
Ljudi preko 50 godina starosti
Osobe koje u porodici imaju bubrežne bolesnike, dijabetičare ili one sa povišenim krvnim pritiskom

Preventivne mere koje su se pokazale uspešnim i koje su definisane u zaštiti protiv bubrežne i kardiovaskularne bolesti su:

Smanjenje krvnog pritiska   -  visok pritisak opterećuje bubrege 
Terapija lekovima za smanjenje proteinurije (proteini u mokraći) i  krvnog pritiska 
Smanjenje unosa soli
Kontrola glukoze (šećera) i lipida u krvi i anemije
Odvikavanje od pušenja
Redovna fizička aktivnost
Kontrola telesne težine

Lečenje: Tokom poslednjih deset godina klinička istraživanja su pokazala  potencijalnu korist od upotrebe lekova koji osim sistemskog smanjuju i bubrežni  pritisak  i deluju zaštitno na  njihovu funkciju. Lečenje takođe podrazumeva držanje niskoproteinske dijete, smanjen unos soli, snižavanje povišenih masti u krvi, lečenje anemije i redovne kontrole.

Najčešće bolesti bubrega

Kamen u bubregu

Jedna od najstarijih čovekovih boljki jeste kamen u bubregu. On nastaje gomilanjem nataloženih kristala, uglavnom kalcijuma i oksalata. Može da raste i da spreči protok mokraće kroz bubrege. Muškarci oboljevaju tri puta češće  nego žene.

Obično je prvi simptom kamena u bubregu izuzetno jaka bol. Bol obično započinje naglo kada se kamen počne pomerati u urinarnom traktu, izazivajući iritaciju ili začepljenje. Čovjek osjeća oštar, grčevit bol u leđima i boku u području bubrega, ili donjeg dela trbuha. Ponekad se uz ovu bol pojavljuje mučnina i povraćanje. Kasnije se bol može širiti u prepone. Ako je kamen prevelik da bi lako prošao, bol se nastavlja kako mišići u uskoj mokraćnoj cevi nastoje istisnuti kamen prema dole u mokraćni mehur. Kako kamen raste ili se pomiče, može se pojaviti krv u mokraći. Dok se kamen spušta niz mokraćnu cev bliže mehuru, osoba može osjećati češću potrebu za mokrenjem ili osjećati pečenje prilikom mokrenja. Ako ove simptome prati povišena temperatura ili groznica, može biti prisutna infekcija. U tom slučaju, treba se odmah obratiti lekaru.

Kad jednom dobijete kamen, izgledi da ga ponovo dobijete u sledećih 5 godina su 40%, a u sledećih 25 godina 80%. Uzimanje malo tečnosti zadovoljiće minimalne potrebe vašeg organizma. Međutim, mala količina vode zahteva od bubrega da težim radom svedu izlučivanje vode na minimum. Rezultat takvog rada je koncentrisana, često nadražujuća mokraća, što je i prvi uslov za stvaranje kamenca. Ostali faktori rizika za nastanak kamenaca su: naslijene, poremećaji u metabolizmu, infekcije, lekovi i način ishrane.

Hrana je izuzetno značajna za nastanak bubrežnog kamenca. Kristali minerala rastvaraju se u mokraći koja prolazi kroz bubreg. Kad urin postane prezasićen, formiraju se kristali i skupljaju u grudvice, koje se dalje grupišu u tvrd kamen. Ono što jedete određuje sadržaj kristala i zasićenost vašeg urina kristalima. Rešenje je da koristite dijetu koja neće stvarati velike količine kalcijuma i oksalata u urinu.

Obolevanja od bubrežnog kamena  danas je deset puta veća nego 1900 godine. Ako imate ponovljeno stvaranje kamena u bubregu, morate promeniti način ishrane. Promena načina ishrane može da u više od pola slučajeva smanji ponovno stvaranje kamena. Osobe kod kojih se stvara kamen treba da obrate pažnju na pet faktora: belančevine, natrijum, oksalate, kalcijum i tečnosti.

Unošenje proteina životinjskog porijekla može da poveća u mokraći količinu materija od kojih nastaje kamen: kalcijum, oksalat i mokraćna kiselina. Nova studija sa Harvarda kaže da oni muškarci koji unose najviše proteina u ishrani povećavaju izglede za stvaranje kamena za jednu tećinu. Osobe koje se hrane biljnom hranom imaju znatno manje izglede za dobijanje kamena.

U Engleskoj vegetarijanci tri puta rjeđe obolijevaju od kamena, nego oni koji jedu meso. Ispitivanja na Univerzitetu u Osaki su pokazala da dijeta sa malo mesa i mnogo povrća dovodi do smanjenja za 40-60% ponovnog stvaranja kamena.

Smanjite unošenje natrijuma. Ova mera dovodi do smanje¬nja kristalizacije kalcijuma u bubrezima. Preporučuje se osobama sa kamenom u bubregu da potpuno izbace so iz ishrane i izbjegavaju prerađene namirnice kao što su: slanina, suhomesnati proizvodi, masline, konzervirane supe, dimljena riba i kozervirana i smrznuta jela. Uzimanje namirnaca sa velikim sadržajem oksalata povećava količinu oksalata u urinu, a oni u kombinaciji sa kalcijumom mogu da stvore kamen.

Proteini takođe povećavaju količinu oksalata u urinu. Trebalo bi smanjiti konzumiranje namirnica sa mnogo oksalata kao što su: čokolada, spanać, raven i kikiriki. Nove studije pokazuju da kalcijum iz ishrane pomaže u smanjenju rizika od nastanka kamena, iako zvuči paradoksalno.

Tako namirnice kao što su susam, soja, badem i lešnik blagotvorno će delovati na vaš urinarni sistem. Hrana bogata vlaknima može da doprinese smanjenju kristalizacije kalcijuma i oksalata u urinu. U studiji Klinike za kamen u Halifaksu, 21 pacijent je svaki dan jeo 2 biskvita od integralnog pšeničnog brašna, povećavajući 3 puta količinu vlakana. Naglo je došlo do pada kristalizacije u urinu. Izuzetno povoljno delovanje imaju pirinčane mekinje, koje su kod 182 pacijenta za 5 godina smanjile, ponovno  javljanje kamena za 6 puta.

Kod osoba koje koriste mnogo voća i povrća bogatog kalijumom preti upola manji rizik od razvoja kamena u bubrezima. U dobre izvore kalijuma spadaju:  banane, sušene kajsije, krompiri, narandže i pasulj tetovac. Magnezijum iz zelenog lisnatog povrća takođe je izuzetan preventivni preparat. Da bi vaše telo ostalo zdravo, kroz vaše bubrege mora proći velika količina vode.

Smatra se da je adekvatno unošenje vode osnovni način spriječavanja infekcije i formiranja kamenja u bubregu. Uzimanje malih količina vode zahtijeva maksimalnu resorpciju vode iz digestivnog trakta. Stolica zbog toga postaje tvrda i zato često nastaje zatvor. Sa manje vode u disajnom traktu, sluz postaje gušća i teže se podiže. Znoj postaje mnogo koncentrovaniji, a miris tijela mnogo jači. Ispijanje većih količina vode može da spriječi navedene probleme i da smanji rizik od pojave kamena u bubregu za 30%. Razlog se nalazi u tome da  voda razblažuje koncentracije minerala, koji kristalisanjem grade kamen. Istraživanja pokazuju da ljudi koji izluče manje od 1 l mokraće dnevno imaju mnogo veće izglede za kamen u bubregu.

Sticanje navike da se pije 2 litra vode dnevno veliki je izazov. Poznato je da naš mehanizam za žeđ godinama postaje manje osjetljiv, pa se na njega ne možemo u potpunosti osloniti. Čuvanje telesne vode u velikoj meri zavisi od zdravlja bubrega. Za ovu fenomenalnu uslugu, srećom,  ne moramo plaćati. Deset čaša vode dnevno nije ulog koji se može uporediti sa cenom koštanja intervencije, koju u slučaju oboljenja bubrega mora da izvrši aparat pod nazivom "veštački bubreg".
Tumori uroepitela su najčešće neoplazme mokraćnih organa. Karcinom bubrežnog parenhima javlja se skoro u svim dobima. Ispitaćemo njegove uzroke. To mogu biti nasledni faktori, ali i spoljašnji faktori na koje  možemo uticati.

To su: pušenje, crna kafa, profesionalni faktori, upotreba fenacetina, veštački zasladjivači,  ishrana, hemoterapija, radioterapija i hronična infekcija. Utvrđeno je da se povećava učestalost obolelih od raka kod pušača. Kod pušača je dvostruki porast rizika za karcinom bubrega.
Nikotin se meša u metabolizam triptofana dovodeći do nastanka kancera. U žaru cigarete postiže se temperatura od 950 C, a u dimu ima  oko 600 različitih sastojaka, od kojih je 50 otrovnih ili kancerogenih.

Povišen rizik od tumora bubrega dokazan je pri visokom unosu pečene hrane, npr. jaja i mesa. Većina autora navodi povezanost ovih tumora s povećanim unosom masnoća.

Prehrana bogata vitaminima A i C, ali i uopšteno povrćem, smanjuje rizik od tumora uroepitela. Izgleda da je ishrana  bogata sojinim proteinima mnogo povoljnija za naše bubrege. Da bi bubrezi izlučili amonijak iz životinjskih proteina potrebno je da ulože ogromne napore. Na temelju ispitivanja pacijenata u Londonskoj bolnici utvrđeno je da brzina filtracije (mera kojom se označava rad bubrega) je veća  za 16%  nakon obroka od životinjskih proteina, nego nakon obroka od sojinih proteina. Olakšajte rad vaših bubrega  konzumiranjem veće količine  soje.

Bubrezi su glavni prečišćivači svih nečistoća iz našeg tela.

Da li ćemo im omogućiti ovu životodavnu funkciju, zavisi od nas. Da bismo im olakšali posao potrebno je izvršiti radikalne promene. Ova borba sa navikama je najteža borba. Ukoliko pobedite nezdrave navike, a uz to prilagodite se novim, kao što su uzimanje mnogo više tečnosti, organizam će vam vratiti uloženi trud.

Cistitis

Infekcije mokraćnih puteva spadaju u česte bakterijske infekcije, odmah iza respiratornih infekcija. Možemo ih naći kod osoba oba pola i u svim uzrastima. Žene u generativnoj dobi 10 puta češće obolevaju od muškaraca. Najveći broj urinarnih infekcija se javlja kod inače zdravih žena. Cistitis je najčešće bakterijska infekcija mokraćnog mehura. Cistitis počinje naglo, a uključuje dizuriju (bolno mokrenje), učestalo mokrenje malih količina mokraće (polakisuriju), urgenciju mokrenja (neodložnu potrebu za mokrenjem) i ponekad bolove iznad pubitačne kosti.

Cistitis nastaje kada se normalno sterilan donji dio urinarnog trakta (mokraćna cev ili uretra i mehur) inficira bakterijama, uz posledičnu upalu. Preko 90% slučajeva cistitisa uzrokovano je Escherichiom coli. Bakterije koje dospeju u mehur obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u mehuru, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Cistitis je česta bolest, od 100 osoba, njih 2 će oboleti. Najčešći je kod polno aktivnih žena u dobi od 20 do 50 godina, ali se može pojaviti i kod polno neaktivnih ili djevojčica. Žene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje kraće uretre (bakterije ne moraju daleko putovati do mehura) i zbog relativno kratkog razmaka između otvora uretre i anusa. Cistitis je redak kod muškaraca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod starijih osoba rizik od razvoja cistitisa je velik, sa učestalošću od čak 33 od 100 osoba.

Početak bolesti je obično nagao.
  Cistitis u pravilu izaziva sljedeće simptome:
• učestalo mokrenje (polakisurija)
• pečenje i osjećaj pritiska pri mokrenju
• bolno mokrenje (disurija)
• neodgodivu potrebu za mokrenjem (urgentnost)
• potrebu za mokrenjem noću (nikturija)
• promenjenu boju mokraće (zamućenu mokraću)
• ponekad krv u mokraći (hematuriju)
• neugodan ili jak miris mokraće
•  bol nisko u leđima    

Pijelonefritis

Infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja se razvija u bubregu zove se pijelonefritis. Čak polovina žena s cistitisom može istovremeno imati i infekcije gornjeg dijela urinarnog trakta (bubrega i uretri). Što uzrokuje infekciju urinarnog trakta? U 90% slučajeva infekcija urinarnog trakta uzročnik je bakterija Escherichia coli. Staphylococcus saprophyticus je drugi najčešći uzročnik kod žena (5-10%). Ostale vrste su Klebsiella, Proteus mirabilis, Ureaplasma urealyticum i Enterococci. Promene u količini ili vrsti kiseline koja se nalazi u genitalnom i urinarnom traktu, glavni su faktori koji doprinose smanjenju otpornosti na infekciju. Kod zdravih žena u plodnoj životnoj dobi, vagina je kolonizovana laktobacili, mikroorganizmima koji održavaju visoku kiselost okoline (nizak pH), što je za ostale bakterije nepovoljno. Osim toga, laktobacili proizvode vodikov peroksid koji pospješuje eliminaciju bakterija i smanjuje sposobnost prianjanja Escherichia coli na stanice vagine. Kada se broj laktobacila smanji, na primer, nakon menopauze, povisuje se pH, a time i opasnost od infekcije. Rizik se povećava ako zdravstveno stanje smanjuje imunu reakciju, ili kada se radi strukturalnih deformacija urin zadržava ili vraća u gornji deo urinarnog trakta. Međutim, do infekcije ne dolazi svaki put kada bakterije dospeju u mehur. Kod normalnog uriniranja mnoge se bakterije iz njega isperu. Osim toga, imuni sastav i antibakterijske tvari iz sluznice mehura eliminišu mnoge uzročnike infekcije. Pijelonefritis se može dalje klasifikovati prema obimu i težini oštećenja bubrega. Uzroci mogu biti različiti.

Spomenimo najčešće uzroke:
• grip
• angina
• upala pluća
• različite infekcije
• različita trovanja
• povišen krvni pritisak


Šta je renalna osteodistrofija?

Medicinski pojam “bubrežni” opisuje stvari vezane za bubrege. Renalna osteodistrofija je bolest kostiju koja nastaje kada bubrezi nemogu da održavaju odredjene količine kalcijuma i fosfora u krvi. To je čest problem kod ljudi sa bubrežnim slabostima i utiče na 90 posto pacijenata na dijalizi.

Renalna osteodistrofija je najteža kod dece jer njihove kosti još uvijek rastu. Stanje usporava rast kostiju i uzrokuje deformacije. Jedan od takvih deformacija se događa kada se noge savijaju prema unutra jedna prema drugoj ili prema spolja daleko jedna od druge. Još jedna važna posledica je nizak rast. Simptomi se mogu videti u rastu dece sa bubrežnom slabosti čak i prije nego što počnu dijalizu.

Kosti se menjaju, a renalna osteodistrofija može početi mnogo godina pre nego što se simptomi pojave, iz tog razloga to se zove Tiha bolest. Simptomi renalne osteodistrofije obično se javljaju kod odraslih koji su bili na dijalizi nekoliko godina. Stariji bolesnici i žene koji su prošli kroz menopauzu su u većem riziku za ovu bolest, jer oni već osetljivi na osteoporoze, druge bolesti kostiju, čak i bez bolesti bubrega. Ako se adekvatno ne leči kosti postaju tanke i slabe i osobe sa renalnom osteodistrofijom mogu početi osećati bol u zglobovima i kostima. Tu je i povećan rizik od lomova kostiju.